Srpske narodne pjesme, Volumes 4-5Vuk Stefanović Karadžić U štampariji Jermenskoga manastira, 1841 - Ballads, Serbian |
Other editions - View all
Common terms and phrases
Ал беседи бих благо Бог Бога Боже брата брате буде вели Већ ви вино вода воде води воду војно га главу говори говорила горе гору даде Дај дала дао два двора дворе двору девет дјевојка добра добро дође Док доћи драга драги драго друга Дубровника душо зелена злата злато зове иде Ил има име их Јово јој јунак кажу коло коња коњу Крај кроз ле лепа ли лице љуба љуби мајка мајке мајко мајку мајци мало Мара Маре ме међу мене мени ми мила мили мјесто млад млада младо мога могу може мој моја моје моли момче му Мујо нам наша Нег Него Нек нема ни Није Нит носи њему њој њојзи овако одговара оде Ој он онда Опеш очи Пак пије под пред преко прстен рано руке руку сад сама сватови Све сестра сина стара сунце тако тебе теби ти три ће ћеш ћу уз
Popular passages
Page 139 - Мене воде ту^е очи, ја с' не могу сам помоЬи, а без ваше десне руке: нити могу узорати, нити могу ускопати. Што су вама бели дани, то су мени тавне ноЬи, тавне ноЬи без месеца! Видиш, брате, сужничара, сужничара, тавничара, кој
Page 245 - То не слуша Омерова мајка, веЬ насилу оженила сива, и насилу довела девојку. Кад је било вечер по вечери и младенце у ложницу свели, ал' беседи Омер, момче младо: „Ао Фато, ала ти си лепа! Моја Мера није тако лепа, ал' је Мера срцу моме драга. Ој, бога ти, Фатима девојко, донеси ми дивит...
Page 525 - Четир' патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу препелицу, Тицу господску, Тицу господску. СиноЬ мома доведена, Мало вечера, Мало вечера: Девет погач', десет сира, Осам полов', седам крава, Шест овнова, пет гусака, Четир' патке, три голуба, Двије тице јаребице, Једну тицу...
Page 247 - Спустише га пред Мерине дворе, К њему Мера жива примакнула, Мртва Мера црној земљи пала. Сабљама јој сандук сатесаше. Кад Омера од двора понеше, Тада Меру у сандук спустише; Кад Омера на гробље донеше, Тада Меру од двора понеше; Кад Омера у раку спустише, Тада Меру на гробље донеше;...
Page 158 - СУНЧЕВА СЕСТРА И ЦАР Тамо кажу гору јаворову, и у гори воду босиљкову, и код воде Босиљку дјевојку; ките кити, подвезице плете: свака кита од дуката злата, подвезице царева арача. То се чудо чак до цара чуло, посла царе два лака улака: „Доведите Босиљку дјевојку!" Доведоше Босиљку...
Page 139 - Видиш, брате милостиви, мене воде ту^е очи, мене ране* ваше руке, ваше руке — тешке муке. Ја сам жељан бела света, бела данка, жарка сунца, жарка сунца и месеца, и по свету погледати, и све браЬе око себе, црне земље испред себе, ведра неба изнад себе! Мене воде ту^е очи, ја с' не могу...
Page 139 - Дарујте ме, мила браћо, так' овако не гледали, слепа чеда не имали ни у дому ни у роду! И у свет га не спремили кано мене моја мајка што је у свет оправила (у незнану туђу земљу, а за туђим очицама) да се бијем и пребијам од немила до недрага, као вода о брегове!
Page 272 - ... је! Ведро небо загрмило, гром га уд'рио!" КЛЕТВЕ ДЈЕВОЈАЧКЕ Умре Конда, једини у мајке. Жао мајци Конду закопати. закопати далеко од двора, већ га носи у зелену башчу, те га копа под жуту неранчу. Свако га је јутро облазила: „Сине Конда, је л' ти земл>а тешка, ил
Page 54 - Повила се златна жн ца из ведра неба , Савила се милом куму у свил'на недра. То не била златна жица из ведра неба , ВеЬ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба , Савила се милом свекру у свил'на недра То не била златна жица из ведра неба , Beh то била лепа Ружа...
Page 220 - Коњ зеленко росну траву пасе; за час пасе, за два прислушкује где девојка своју мајку моли: „Не дај мене, мајко, за недрага! Волим с драгим по гори одити, глог зобати, с листа воду пити, студен камен под главу метати, нег' с недрагим по двору шетати, шепер јести, у свили спавати.